Americki ciklidi

Artikli

Geophagus brasiliensis (Quoy& Gaimard, 1824)

Posted by Milan on April 26, 2010 at 1:09 PM

Geophagus brasiliensis (Quoy& Gaimard, 1824)

 

    *  Sparus surinamensis Bloch, 1791

    * Chromis brasiliensis Quoy & Gaimard, 1824

    * Geophagus  altifrons Heckel, 1840

    * Geophagus megasema Heckel, 1840

    * Chromys proxima Castelnau, 1855

    * Chromys obscura Castelnau, 1855

    * Geophagus (Satanoperca) crassilabris Steindachner, 1876

    * Geophagus camopiensis Pellegrin, 1903

    * Geophagus steindachneri Eigenmann & Hildebrand, 1910

    * Geophagus brasiliensis iporangensis Haseman, 1911

    * Geophagus brasiliensis itapicuruensis Haseman, 1911

    * Geophagus pellegrini Regan, 1912

    * Geophagus harreri Gosse, 1976

    * Geophagus brachybranchus Kullander & Nijssen, 1989

    * Geophagus brokopondo Kullander & Nijssen, 1989

    * Geophagus argyrostictus Kullander, 1991

    * Geophagus taeniopareius Kullander & Royero, 1992

    * Geophagus grammepareius Kullander & Royero, 1992

    * Geophagus abalios López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus winemilleri López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus dicrozoster López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus parnaibae Staeck & Schindler, 2006

    * Geophagus gottwaldi Schindler & Staeck, 2006

 

Potencijalne vrste :


    * sp. 'altamira'

    * sp. 'areoes'

    * sp. 'pindare'

    * sp. 'red headtapajos'

    * sp. 'rio saofrancisco'


Grupa:


    * Surinamensis(López-Fernandez, Hernán & D.C. Taphorn, 2004)

      abalios ,parnaibae,surinamensis .


Sinonimi :


 Sparus nhoquundaLacepède , 1802, with type locality at . determiner: Reis, R. E., S. O.Kull&er & C. J. Ferraris, Jr., 2003 .

Chromys unimaculata Castelnau , 1855, with type localityat Near Rio de Janeiro, Brazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976 .

Acara gymnopoma Günther, 1862, with type locality atBrazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976 .

Geophagus brasiliensis Kner, 1865, with type locality atRio de Janeiro, Brazil. determiner: Kull&er S. O., 2003.

 Acara minuta Hensel, 1870, with type locality at Pool in Porto Alegre, Rio Grande do Sul State,southern Brazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976

 

Geophagus brasiliensis ciklid Južno Američkog kontinenta.Nastanjuje vode Brazila i Urugvaja koje su blago kisele sa pH 6.0-7.0 i temeraturom oko 25 C.

U svetu je veoma popularna i neretko se nalazi po radnjama u okruženju. Kod nas u Srbiji nije tako čest slučaj da se naletiti na ovog lepog, teritorijalnog ciklida. Za uzgoj nije preterano zahtevan. Najbolje se oseća u blago kiselim sredinama i srednje tvrdoj vodi.


Raste do 30 cm što je odlika mužijaka i 20 cm ženke.

Mužijak ima robusno telo sa izduženim prerajima  koja se završavaju sa špicom. Osnovna boja tela kod oba pola je okre sa zlatno žutim prelivom. Na krljustima se vremenom pojavljuju plavičasto prelivikoji se sa zrelošću pojačavaju i zbog te osobine u nekim tekstovima možete naćinaziv “ Pearl Eartheater“.  Njegova veličina je zaista upečatljiva kad pliva u tandemu sa ženkom. Vremenom dobija jače čelo koje se naglo uzdiže do leđnog pereja.


Svoju teritorijalnost pokazuju u veoma ranom periodu od oko 2-3 cm. Jedinke zauzimaju mesto i agresivno ga čuvaju i pokušavaju da ga zadrže srčanom borbom. Neretko sam prisustvovao  bespoštednoj borbi dve jedike na kojima se i ne vidi polna razlika. Dok su mlade jedinke se ne prepoznaju po polovima te sam došao do zaključka da mužijak ne mora biti jači od ženke. Ovo sam shvatio redovnim odvajanjem i praćenjem odeređenih riba koje su po meni i mom ukusu kvalitetne i koje je vredelo čuvati za dalje. Kasnije se pokazalo da medju najvećim agresivcima ima i ženki.

Izgled ženke se prepoznaje sa oko 7 cm gde je njena boja malo tamnija i na neki delovima jačeg inteziteta, preraja su kraća i nemaju okomit špicasti završetak. Po meni najveća razlika je tamna linija koja se proteže vertikalno preko oka sa obe strane glave / simertrično. Peraja su joj brao/crvene boja sa plavo zelenom perlama koje prekrivaju cela peraja. Preko tela u nekoliko grupa se perle pojavljiju sa specifičnom tačkom na sredini tela koja se pojavljuje kod većine ciklida.

Najbolje se osecaju u akvarujmu minimum 120 cm dužine i najmanje 200 L po mresnom paru kojiima dovoljno mesta za skrivanje za šta može da posluže panjevi, grane i kamenje ispod kog se nalazi korenje biljaka kako ih ne bi iskopali prilikom njihovog redovnog prekopavanja podloge. Zatevaju redovnu izmenu vode do 30 % nedeljno sa dobrom filtracijom.

You need Adobe Flash Player to view this content.



Mrest je veoma lep prizor kao i kod ostalih ciklida.Danima pred isti par pliva u tabdemu gde se mužijak i ženka pokazuju i šepure u plesu. Tokom plesa odabiraju pogodno mesto, najčešce je to neki zaklonjen deo akvarijuma , podnožje kamena šuplina panja ili grane. Pažljivo ga čiste i posmatraju. Agresivno teraju uljeze koji pokušavaju da priđu odabranoj  teritoriji. Nakon nekoliko dana kod ženke se pojavljuje uvećanje stomaka i ispuštanje papile u obliki zadebljane cevčice. Kod mužijaka genitalna papila je manja i zakrivljena u nazad prema repu. Ženka počinje sa polaganjema ikre po podloži u navratima i po grupama , nakon njenog prolaza mužijak prolazi preko iste grupe jaja i polaže mleč preko njih. Mrest može trajati i do nekoliko sati,veoma su agresivani u čuvanju ikre ,te ih ostali stanovnici akvarijuma "ometaju" i ako nisu u nekoj neposterdnoj blizini.

Briga za buduće potomstvo je podeljena i par jednako učestvuje u ventiliranju ikre. Malci se posle par dana izvale i ostaju bespomoćni još nekoliko dana dok ne počnu samostalno da se podižu i plivaju u grupi. Prva hrana mlađi su račići tek izležene artemije , dosta brzo rastu u tom ranom periodu života gde na oko 1.5 cm uspore i tada sporije napreduju.Kasnije prihvataju sve oblike i sve vrste hrane jer su po prirodi omnivire. U prirodi se hrane raznim insektima ,puževima i algama.

Reference :

www.cichlidae.com i lično iskustvo.

 


Categories: Juzna Amerika

Post a Comment

Oops!

Oops, you forgot something.

Oops!

The words you entered did not match the given text. Please try again.

You must be a member to comment on this page. Sign In or Register

0 Comments