Americki ciklidi

Artikli

view:  full / summary

Caquetaia kraussii (Steindachner, 1878)

Posted by Milan on June 21, 2011 at 2:59 PM Comments comments (0)


 

Caquetaia kraussii (Steindachner, 1878)

 

Opisano ukupno 4 vrste:

Acara (Petenia) spectabilis Steindachner, 1875

Petenia kraussii Steindachner, 1878

Cichlasoma umbriferum Meek & Hildebrand, 1913

Petenia myersi Schultz, 1944

 

 

Poreklo ove Južno američke vrste je Kolumbija: Magdalena, Cauca i Atrato basen , kao i jezero Maracaibo. Sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se komercijalno uzgaja u Venecueli gde je napravila velike štete u Rio Orinoko tj. slivu Llanos.


Po samo izgledu i veličini od 30 cm zaključuje se lako da je predator. Na jelovniku će joj se naći bezkičmenjaci, račići, puževi kao sitne ribe od kojih su joj najčešća meta vrste iz roda Poecilia.

Za razliku od većine JA ciklida ova vrsta dolazi iz voda koje se odlikuju povećanom tvrdoćom i pH 8.0 sa temperaturnim intervalom od 26 – 31 C.

Uređenje akvarijuma bi trebalo da obiluje sa dosta mesta za skrivanje kobinovanje panjeva sa travama kako bi se obezbedio dovoljno mesta za skrivanje gde će ova vrsta rado provoditi svoje vreme.

Preporučuje se držanje sa ostalim većim ciklidima jer u kasnijem preiodu odrastanja ribe postaju teritorijane i agresivne. Prilikom odabira nesat za mrest.

Mrest neće izostati ako se obezbedi dovoljno prostora tj. akvarijum 120 cm dug iliti 350 litara po mresnom paru. Par polaže stotine jaja na ravnoj podlozi pri čemu se malci izvaljuju u roku od 72 sata nakon proplivavanja mogu se hraniti artemijom.

 


Apistogramma cacatuoides Hoedeman, 1951

Posted by Milan on March 29, 2011 at 1:05 PM Comments comments (0)

 

Familija: Cichlidae


Grupa: Geophaginii


Rod: Apistogramma


U ovom rodu postoji 71 vrsta i njihov broj nije konačan je postoje još vrsti koje nisu naučno kompletirane i klasifikovane kojoj vrsti tačno pripadaju.

Mesops taeniatus Günther, 1862

Geophagus (Mesops) agassizii Steindachner, 1875

Biotodoma trifasciatus Eigenmann & Kennedy, 1903

Heterogramma borellii Regan, 1906

Heterogramma commbrae Regan, 1906

Heterogramma steindachneri Regan, 1908

Heterogramma pleurotaenia Regan, 1909

Heterogramma taeniatum pertense Haseman, 1911

Heterogramma trifasciatum maciliense Haseman, 1911

Heterogramma ortmanni Eigenmann, 1912

Apistogramma ortmanni rupununi Fowler, 1914

Apistogramma parva Ahl, 1931

Apistogramma pertense v. bitaeniata Pellegrin, 1936

Apistogramma cacatuoides Hoedeman, 1951

Apistogramma hoignei Meinken, 1965

Apistogramma gibbiceps Meinken, 1969

Apistogramma geisleri Meinken, 1971

Apistogramma luelingi Kullander, 1976

Apistogramma macmasteri Kullander, 1979

Apistogramma viejita Kullander, 1979

Apistogramma nijsseni Kullander, 1979

Apistogramma hongsloi Kullander, 1979

Apistogramma iniridae Kullander, 1979

Apistogramma brevis Kullander, 1980

Apistogramma caetei Kullander, 1980

Apistogramma elizabethae Kullander, 1980

Apistogramma gephyra Kullander, 1980

Apistogramma meinkeni Kullander, 1980

Apistogramma moae Kullander, 1980

Apistogramma personata Kullander, 1980

Apistogramma piauiensis Kullander, 1980

Apistogramma pulchra Kullander, 1980

Apistogramma regani Kullander, 1980

Apistogramma resticulosa Kullander, 1980

Apistogramma uaupesi Kullander, 1980

Apistogramma eunotus Kullander, 1981

Apistogramma gossei Kullander, 1982

Apistogramma hippolytae Kullander, 1982

Apistogramma inconspicua Kullander, 1983

Apistogramma urteagai Kullander, 1983

Apistogramma linkei Koslowski, 1985

Apistogramma staecki Koslowski, 1985

Apistogramma cruzi Kullander, 1986

Apistogramma juruensis Kullander, 1986

Apistogramma payaminonis Kullander, 1986

Apistogramma diplotaenia Kullander, 1987

Apistogramma paucisquamis Kullander, 1988

Apistogramma guttata Antonio, Kullander & Lasso, 1990

Apistogramma norberti Staeck, 1991

Apistogramma mendezi Römer, 1994

Apistogramma panduro Römer, 1997

Apistogramma atahualpa Römer, 1997

Apistogramma arua Römer & Warzel, 1998

Apistogramma rubrolineata Hein, Zarske & Zapata, 2002

Apistogramma acrensis Staeck, 2003

Apistogramma inornata Staeck, 2003

Apistogramma martini Römer, Hahn, Römer, Soares & Wöhler, 2003

Apistogramma similis Staeck, 2003

Apistogramma tucurui Staeck, 2003

Apistogramma velifera Staeck, 2003

Apistogramma eremnopyge Ready & Kullander, 2004

Apistogramma baenschi Römer, 2004

Apistogramma alacrina Kullander, 2004

Apistogramma angayuara Kullander & Ferreira, 2005

Apistogramma salpinction Kullander & Ferreira, 2005

Apistogramma huascar Römer, Pretor & Hahn, 2006

Apistogramma pantalone Römer, Römer, Soares & Hahn, 2006

Apistogramma rositae Römer, Römer & Hahn, 2006

Apistogramma wapisana Römer, Hahn & Conrad, 2006

Apistogramma erythrura Staeck & Schindler, 2008

Apistogramma barlowi Römer & Hahn, 2008


Vrste koje se vode kao ne dovršeni opis.


 

sp. 'black chin'

sp. 'breitbinden'

sp. 'cruzeiro'

sp. 'eartheater'

sp. 'papagei'

sp. 'rot punkt'

sp. 'white seam'

sp. 'wilhelmi'

 


 

Kao i grupe kojima pripadaju:

Macmasteri

guttata hoignei hongsloi macmasteri viejita

Nijsseni

baenschi martini nijsseni panduro pantalone payaminonis rositae

Pertensis

angayuara inornata meinkeni pertensis sp. 'eartheater' velifera

Regani

acrensis caetei commbrae cruzi eunotus geisleri gossei inconspicua linkei moae ortmanni piauiense pleurotaenia regani resticulosa rubrolineata similis sp. 'papagei' taeniata tucurui urteagai

Rotpunkt

alacrina sp. 'rot punkt'

Steindachneri

hippolytae rupununi steindachneri

Trifasciata

erythrura trifasciata

Wapisana

sp. 'white seam' wapisana

 


Svako od nas ima neke svoje velike i male simpatije, a ja prema njima gajim veliku ljubav. U mom slučaju se radi o južnoameričkim patuljastim ciklidima. Vrlo retko se mogu sresti u našim zoo – pet prodavnicama. Razlog tome je to što ova grupa riba ne prihvata subjektivne stavove i može se reći da spada u one vrste koje će vam naplatiti svaku grešku. Međutim za pravog akvaristu, koji ima malo sujete, ali puno dobre volje i želje da sam sebi dokaže da može svojim znanjem da se izbori sa njima, ove ribe predstavljaju pravu avanturu.

 

Upoznavanje sa ovom grupom riba bi bilo najpametnije početi od onih vrsta koje se mogu prilagoditi nešto lošijim akvarijumskim uslovima. Kad kažem lošijim, ne mislim na prljav i zanemaren akvarijum, već na akvarijum sa nešto tvrđom vodom , njenim ređim zamenama i lošijom ishranom. Iz nekog mog iskustva Nannacara anomala se pokazala kao vrlo otporna riba, međutim neću ovog puta pisati o njoj, već o mojim ljubimcima - Apistogrami kakatuides "kakicama".

 

Već duži niz godina bavim se uzgojem ove vrste i do danas nisam izgubio volju, niti je moja strast za njima opala. Iako posedujem varijetet "red flash" pre nekih desetak dana sam na berzi u Ostravi video "kakice" i ponovo zastao, kao i pri mom prvom susretu sa njima, da se divim ovoj ribi. Oni koji pokušaju da podignu svoju mlađ, shvatiće vremenom da ova riba nema pravila, da se može izvesti i u tvrđoj i u mekšoj vodi. Međutim, shvatiće i da od nje mogu da dobiju ospice i da koliko god im ugađali, njihov trud neće biti adekvatno nagrađen bilo kakvim mrestom. Možda u tome i jeste čar ovih riba.

 

Ja ću Vam ukratko preneti lična iskustva, a na Vama ostaje da se zaigrate sami.

 

Prirodno stanište

 

Istočni deo Južnoameričkog kontinenta ( lagune i rukavci reka Ucayali, Maranon , istočni deo Amazonskog sliva oko granice Brazila, Kolumbije i Perua).

 

 

Veličina

 

Mužjak do 8 cm; ženka do 5cm

 

 

Polni dimorfizam

 

Polne razlike su vrlo uočljive nakon 3 meseca starosti na veličini od 2 do 3 cm. Kod mužjaka se pojavljuje boja verijeteta na leđnom i repnom peraju. Kao karakteristika ove vrste , što je i uticalo na dobijanje imena , rastu kod mužjaka 3,4 i 5 žbica leđnog peraja, produžavaju se njegovi krajevi kao i krajevi repnog, analnog i grudnih peraja. Menja se izgled vilice koja kod mužjaka počinje da se širi . Same usne postaju izražajnije i deblje nego kod ženke. Ženka do pred mrest ostaje siva sa naznakama colorita po ivici leđnog i repnog peraja i tamnijom prugom po sredini tela i ispod oka.

 

Parametri

 

Podaci o kvalitetu vode sa prirodnog staništa ( vodeni areali oko reke Ukajali):

 

Ph - 7.4 do 7.6

Gh - 10 do 12

Kh - < 3

EP – 400 ms

Toplota vode : 22 – 27 C

 

 

Ishrana

 

U svom boitopu A.cacatouides se hrani sitnim ljuskarima , larvama i vodenim planktonom, ribljom mlađi. U akvarijumskim usovima odrasle jedinke rado primaju kvalitetniju suvu hranu sitnije granulacije ( i pored velikih usta A.cacatouides ima izuzetno usko grlo ) , smrznutu htanu i naravno ukoliko postoji ta mogućnost smrznuti vodeni plankton ( dafnija, ciklop, larve šironomusa i koretre) . Treba povesti računa ukoliko se riba hrani živom hranom ( u svakom slučaju izbegavati tubiflex ) o mogućnosti unošenja patogenih oboljenja u akvarium.

 

 

Akvarijumski uslovi i uzgoj

 

Postoji veliki broj uzgojnih varieteta A.cacatouides ali za sve njih važe ista pravila u smislu uslova držanja i uzgoja.

Da bi ste uspešno gajili ovu vrstu kao i uostalom sve vrste iz roda Apistogramma, nije vam potreban akvarijum veći od 50 litara. Poželjno je da širina i dužina budu veće dok dubina akvarijuma nemora da prelazi 25 cm. A.cacatouides se ne hrani biljem, tako da je poželjno da u akvarijumu imate što više bilja koje će sigurno pozitivno uticati na kvalitet akvarijumske vode. Apistograme ne vole potpuno svežu vodu ( neznači da povremena zamena u manjoj količini nije poželjna; 15-20 % svakih 10 dana ) pa je poželjno da akvarijum bude zreo i dobro uhodan.

Za mrest se može koristiti keramička saksijica , kraća pvc cev položena na dno ili najbolje kokos. Što se tiče ove grupe riba ne znači da će svaki mužjak i ženka biti dobar – sinhronizovan par. Ukoliko se odlučite da mrestite A.cacatouides predlažem nabavku 3+3 gde se ribe puštaju zajedno u isti akvarium da bi same izabrale svog para. Nakon izdvajanja, par se kvalitetnom i pojačanom ishranom dovodi u formu za mrest. Ribe se pred mrest udvaraju i može se videti kako ženka, koja je promenila boju u žuto, trzajima tela podstiče mužjaka na mrest. Posle predigre par ulazi u saksiju,pvc, kokos i dolazi do mresta. Može se dogoditi da zbog nervoze ženke i njene veće agresivnosti mužjak ( pogotovo mladi i neiskusni mužjaci ) ostaje van legla ili na ulazu i ikra u tom slučaju ostaje neoplođena. Kod ovakvih, loših mrestova netreba ništa menjati, već pustiti par da se uhoda. Ovo može da se ponovi i više puta.

Ukoliko sve prođe kako treba, ženka će čuvati pećinu u koju više neće puštati ni mužjaka. Mladi se izležu 3-4 dana kada ih ženka grupiše u gomilu na podlogu unutar ćupa, a rasplivaju se u narednih 4-5 dana u zavisnosti od temperature vode. Prvi dan nakon izlaska iz ćupa mlađ bez problema jede sveže izleženu artemiju. Kod A.cacatouides manji problemi nastaju kada treba mlađ prevesti na suvu hranu i pronaći odgovarajuću da nebi kalirala. Može se dogoditi da mlade ribe duže vreme odbija suvu hranu. Kao dobar prelaz sa artemije na suvu hranu se pokazala dekapsulirana suva artemija ili smrznuti ciklop.

 

Kad mladi počnu da jedu suvu hranu, brži rast se može postići većim brojem hranjenja u manjim količinama ( 3-4 puta na dan ). Na veličini od 1 cm možete odvojiti mlađ u drugi akvarijum i ostaviti ženku da se odmori.


Preuzeto uz dozvolu autora teksta Nenada Šošoa sa :

http://www.akvarijumtropi.com


Crenicichla menezesi Ploeg, 1991

Posted by Milan on March 28, 2011 at 1:12 PM Comments comments (0)

 

Opisano 87 vrsta:

Sparus saxatilis Linnaeus, 1758

Perca brasiliensis Bloch, 1792

Crenicichla lugubris Heckel, 1840

Batrachops semifasciatus Heckel, 1840

Crenicichla vittata Heckel, 1840

Crenicichla macrophthalma Heckel, 1840

Crenicichla adspersa Heckel, 1840

Crenicichla johanna Heckel, 1840

Crenicichla lenticulata Heckel, 1840

Batrachops reticulatus Heckel, 1840

Cycla lacustris Castelnau, 1855

Cycla conibos Castelnau, 1855

Crenicichla frenata Gill, 1858

Crenicichla johanna var. B strigata Günther, 1862

Crenicichla acutirostris Günther, 1862

Crenicichla lepidota Hensel, 1870

Crenicichla cyanonotus Cope, 1870

Crenicichla punctata Hensel, 1870

Crenicichla lucius Cope, 1871

Crenicichla proteus Cope, 1871

Crenicichla anthurus Cope, 1871

Acharnes niederleinii Holmberg, 1891

Crenicichla saxatilis semicincta Steindachner, 1892

Crenicichla multispinosa Pellegrin, 1903

Crenicichla geayi Pellegrin, 1903

Crenicichla vaillanti Pellegrin, 1903

Crenicichla brasiliensis marmorata Pellegrin, 1904

Crenicichla saxatilis var. albopunctata Pellegrin, 1904

Crenicichla cincta Regan, 1905

Crenicichla wallacii Regan, 1905

Batrachops scottii Eingenmann, 1907

Crenicichla cametana Steindachner, 1911

Crenicichla iguassuensis Haseman, 1911

Crenicichla jaguarensis Haseman, 1911

Crenicichla alta Eigenmann, 1912

Crenicichla notophthalmus Regan, 1913

Crenicichla mucuryna Ihering, 1914

Crenicichla ternetzi Norman, 1926

Cychla labrina Spix & Agassiz, 1931

Crenicichla jupiaensis Britski & Luengo, 1968

Crenicichla haroldoi Luengo & Britski, 1974

Crenicichla britskii Kullander, 1982

Crenicichla compressiceps Ploeg, 1986

Crenicichla cyclostoma Ploeg, 1986

Crenicichla jegui Ploeg, 1986

Crenicichla sedentaria Kullander, 1986

Crenicichla celidochilus Casciotta, 1987

Crenicichla coppenamensis Ploeg, 1987

Crenicichla nickeriensis Ploeg, 1987

Crenicichla sipaliwini Ploeg, 1987

Crenicichla regani Ploeg, 1989

Crenicichla heckeli Ploeg, 1989

Crenicichla hemera Kullander, 1990

Crenicichla urosema Kullander, 1990

Crenicichla percna Kullander, 1991

Crenicichla hummelincki Ploeg, 1991

Crenicichla inpa Ploeg, 1991

Crenicichla isbrueckeri Ploeg, 1991

Crenicichla menezesi Ploeg, 1991

Crenicichla pellegrini Ploeg, 1991

Crenicichla phaiospilus Kullander, 1991

Crenicichla pydanielae Ploeg, 1991

Crenicichla santosi Ploeg, 1991

Crenicichla stocki Ploeg, 1991

Crenicichla sveni Ploeg, 1991

Crenicichla tigrina Ploeg, Jegu & Ferreira, 1991

Crenicichla virgatula Ploeg, 1991

Crenicichla cardiostigma Ploeg, 1991

Crenicichla missioneira Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla gaucho Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla igara Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla jurubi Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla minuano Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla prenda Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla tendybaguassu Lucena & Kullander, 1992

Crenicichla rosemariae Kullander, 1997

Crenicichla tingui Kullander & Lucena, 2006

Crenicichla iguapina Kullander & Lucena, 2006

Crenicichla maculata Kullander & Lucena, 2006

Crenicichla yaha Casciotta, Almirón & Gómez, 2006

Crenicichla hadrostigma Lucena, 2007

Crenicichla empheres Lucena, 2007

Crenicichla zebrina Montaña, López-Hernández & Taphorn, 2008

Crenicichla tesay Casciotta & Almirón, 2009

Crenicichla mandelburgeri Kullander, 2009

Crenicichla hu Pialek, Rican, Casiotta & Almiron, 2010

Crenicichla ypo Casciotta, Almirón, Piálek, Gómez & Rícan, 2010

 

Potencijalnih vrsta 41:

sp. 'acutirostris madeira'

sp. 'approuage'

sp. 'arapiuns lugubris'

sp. 'arapiuns'

sp. 'aripuana'

sp. 'atabapo'

sp. 'belem'

sp. 'belly crawler'

sp. 'british guyana i'

sp. 'british guyana ii'

sp. 'casiquiare'

sp. 'false anthurus'

sp. 'giraff'

sp. 'heckelii cumina'

sp. 'iguassu i'

sp. 'iguassu ii'

sp. 'inirida i'

sp. 'inirida ii'

sp. 'inirida iii'

sp. 'jegui'

sp. 'jurua eirunepe'

sp. 'lagunera'

sp. 'lugubris atabapo'

sp. 'madeira'

sp. 'maici-mirim madeira'

sp. 'missioneira rio forquilha'

sp. 'orinoco dwarf'

sp. 'orinoco puerto ayacucho'

sp. 'sao francisco'

sp. 'strigata orinoco'

sp. 'tapajos red'

sp. 'tapajos shoulder spot'

sp. 'tocantins i'

sp. 'tocantins ii'

sp. 'tocantins iii'

sp. 'trombetas'

sp. 'uaupes'

sp. 'venezuela'

sp. 'xingu dwarf'

sp. 'xingu i'

sp. 'xingu ii'

 

 

Grupe vrsta:

 

Acutirostris (Kutty, Vinod, 2006)

Acutirostris, multispinosa, percna phaiospilus, sp. 'acutirostris madeira' sp. 'tapajos red' sp. 'trombetas' ternetzi, tigrina ,zebrina

Lacustris (Kutty, Vinod, 2006)

brasiliensis ,celidochilus ,haroldoi, iguapina, iguassuensis ,jaguarensis, jupiaensis, lacustris ,maculata mucuryna, niederleinii, punctata, sp. 'iguassu i' sp. 'iguassu ii', tingui vittata

Lugubris (Kutty, Vinod, 2006)

Adspersa, cincta ,Johanna, lenticulata, lugubris, marmorata ,rosemariae, sp. 'arapiuns, lugubris' sp. 'aripuana' sp. 'atabapo' sp. 'strigata orinoco' sp. 'uaupes' sp. 'venezuela' sp. 'xingu i' sp. 'xingu ii' strigata

Macrophthalma (Kutty, Vinod, 2006)

macrophthalma

Missioneira (Kutty, Vinod, 2006)

Empheres, hadrostigma, igara, jurubi, minuano, missioneira, sp. 'giraff' sp. 'jegui' sp. 'missioneira rio forquilha' tendybaguassu

Reticulata (Kutty, Vinod, 2006)

cametana ,cyanonotus ,cyclostoma, geayi, jegui, reticulate, sedentaria,semifasciata, sp. 'belly crawler' sp. 'tapajos shoulder spot' stocki

Saxatilis (Kutty, Vinod, 2006)

albopunctata ,alta, anthurus, britskii, cardiostigma, coppenamensis, frenata, hemera, hummelincki, inpa isbrueckeri, labrina, lepidota, lucius, menezesi, nickeriensis, pellegrini, proteus ,pydanielae, santosi saxatilis ,semicincta, sipaliwini sp. 'approuage' sp. 'arapiuns' sp. 'belem' sp. 'british guyana i' sp. 'british guyana ii' sp. 'casiquiare' sp. 'false anthurus' sp. 'inirida i' sp. 'inirida ii' sp. 'inirida iii' sp. 'jurua eirunepe' sp. 'madeira' sp. 'orinoco puerto ayacucho' sp. 'sao francisco' sp. 'tocantins i' sp. 'tocantins ii' sp. 'tocantins iii' sveni vaillanti

Scotti (Kutty, Vinod, 2006)

gaucho prenda scottii

Wallaci (Kutty, Vinod, 2006)

Compressiceps, heckeli ,notophthalmus, regani ,sp. 'heckelii cumina' sp. 'maici-mirim madeira' sp. 'orinoco dwarf' sp. 'xingu dwarf', urosema, virgatula, wallacii.

 





Preuzeto uz dozvolu sa http://www.ciklidi.hr

Autor teksta :

Marko Lenac

Nakon što sam dvije godine proveo u potrazi za nekom od manjih vrsta iz porodice Crenicichla napokon mi se u jesen 2003. sreca osmjehnula. Proucavajuci listu raspoloživih ciklida moga dobavljaca iz Nizozemske uocio sam vrstu Crenicichle koja me odmah zainteresirala. Odmah sam se bacio na pretraživanje net-a, ali nisam našao mnogo o toj vrsti. Ipak u Aqualogovom katalogu našao sam neke zanimljive podatke. Ovaj ciklid potice iz kraja Pernambuco u istocnom Brazilu. Mužjaci narastu do 16 cm, a ženke ostanu nešto manje, između 8-10 cm. Prporucena temperature vode 25 °C, pH 7.


 

 

Crenicichla menezesi mužjak. Fotografija Marko Lenac - Huc

 

Postoje mnoge sumnje oko imena ove vrste koju cete naci i pod imenom Crenicichla sp. Pernambuco. Iako rijetko kupujem ribe o kojima neznam mnogo odlucio sam riskirati i naruciti 5 mladih. Tako sam zapoceo avanturu sa rodom Crenicichla. Inace uvijek zapocinjem sa 6-8 mladih, ali zbog visoke cijene i nemogucnosti da vidim ribe unaprijed bio sam oprezan.

 

Nakon 2 tjedna pozvali su me i rekli mi da su moje ljepotice stigle, u odlicnom stanju i jako gladne. Sjeo sam u auto i u vecer 26.04.2003. u mojoj Cichlosobi su zaplivale vjerojatno prve Hrvatske Crenicichle. Radi njihove izražene agresivnosti nisam htio riskirati, te sam nakon 12 dana morao prekinuti tradicionalnu trotjednu karantenu koju prolaze sve moje nove ribe. Smjestio sam ih u moj gusto zasa?eni 200 litarski akvarij sa starim parom Aequidens pulchera, parom Aequidens metae i 4 mlade Satanoperce jurupari. Priznajem, malo natrpano, ali zbog mnoštva skloništa i mnogo razdvojenih teritorija smatrao sam to najboljim izborom.

 

 

Crenicichla menezesi ženka. Fotografija Marko Lenac - Huc

 

Crenicichle su tada imale cc 5-6 cm. Sve je krasila uzdužna ravna linija na svjetlo sme?em tijelu, izrazito velika usta i crvene oci. Hranio sam ih raznim hranama (Sera granumeet, Tetra cichlid sticks, JBL grana, Tetra delicia Daphnia), a one su me nagradile brzim i pravilnim rastom.

 Vec poslije dva mjeseca mogao sam toeno razlikovati tri mužjaka i dvije ženke. Tada su bile duge oko 8 cm. Kao šta sam i pretpostavio mnoštvo skrovišta za podre?ene, te društvo vecih riba držalo je agresivnost na minimumu. Mijenjajuci 40 litara vode svakih 5 dana i sifonirajuci dno nisam dopustio starom kanisterskom filteru Marathon 500 da se umori.

 Pošto su glavni vec dugo vremena u akvariju bili A. pulcheri uvidio sam da cu ih morati udaljiti, ako želim mrijest mojih C menezesi. Tako su moji pulcheri našli novi dom u manjem akvariju gdje su se nastavili redovito mrijestiti, a Crenicichle su trenutno zauzele njihovu ulogu.

 Od tada su se stvari pocele bitno mijenjati. Tako sam u naredna dva tjedna pri dvema izmjenama vode pronašao mrtva tijela dva manja mužjaka. To me dosta pogodilo jer sam ih svojom intervencijom mogao spasiti. U isto vrijeme dominantni mužjak je poceo zavoditi vecu ženku.

 Kako su odrasle, tako se izgled Crenicichla potpuno promijenio. Mužjaka je krasila špricana zlatna linija nepravilnih rubova duž svakoga boka, a tamna pruga se izbljedila i osim na glavi nije više bila jasno vidljiva. Analna peraja je dobila tirkizni sjaj, a repna je bila tamno crvena. Ženka je ostala svjetlija sa rozo-ljubicastim trbuhom kao šta se doga?a i sa ženkama dobro znanih africkih Pelvichromis pulchera. I ona je izgubila crtu, osim na glavi, a peraje su joj se obrubile bijelom bojom.

 U to vrijeme sam napokon stari filter zamjenio novim Fluvalom 404 napunjenim veainom Sera siporaxom. Ribe sam poceo intenzivno hraniti sa zale?enom hranom, artemijom, krilom, racicima i uz to nezaobilazne granulate. Napokon u drugom mjesecu ove godine moj je trud urodio plodom. Prvo sam našao manju ženku skrivenu u gornjem kutu akvarija sa dvije duboke rane. Premijestio sam je u akvarij posvecen samo njoj. Drugi dan je po ranama dobila gljivicno oboljenje koje sam brzo i lako rješio Serinim lijekom mycopur. Rane su zacijelile nakon 5 dana.

 Ostavši sami ženka i mužjak su zapoceli sa pripremama za mrijest. Nakon par dana u maloj vazici skrivenoj u kutu akvarija moje Crenicichle su se izmrijestile, nažalost dok sam ja bio na poslu. Na stropu spilje bilo je oko 80 duguljastih jajašaca blijedo žuckaste boje. Mužjak je euvao teritorij i nije davao nikome da se približi, a ženka je prozracivala položena jajašca. Ona se za to vrijeme nije hranila.

 Nažalost treci dan jajašca su nestala. Moguce je da je ženka pojela jajašca kako mi se cesto doga?alo sa parovima koji se prvi put izmrijeste. U tom akvariju se nalaze i 3 Ancistrusa (cetvrtog je mužjak Crenicichle pojeo u jednom zalogaju) koja su isto tako mogla pojesti jajašca po noci.

 Nakon toga mužjak je poceo natjeravati ženku, što me tjera na oprez jer je cest slucaj da mužjaci ove vrste ubiju ženku koja je izgubila jajašca.

 Crenicichla menezesi je kao i sve Crenicichle slabo zastupljena u hobiju. Ipak ovu vrtu krasi manje agresivno ponašanje i predivne boje, te karakter cistokrvnog lovca koji ae vas oduševiti pri svakom hranjenju živom hranom. Nadam se da ae ova vrsta, kao i mnoge druge vrste ciklida Novog svijeta naci više obožavatelja


Heros sp. Rotkeil

Posted by Nikola on November 4, 2010 at 4:12 AM Comments comments (0)

Jedina neopisana vrsta roda Heros.

Srece se i pod nazivom Heros Red shoulder

Nastanjuje Juznu Ameriku,reke i jezera Perua.

Oblik tela je klasican kao i kod drugih pripadnika roda Heros,ali je jedna od najkoloritnijih vrsta tog roda.Preko celog tela se proteze 5-6 crnih pruga (moguc razlicit broj pruga i sa leve i desne polovine tela) koje se sve primecuju uglavnom kada je riba uplasena,dok su u normalnom raspolozenju ribe vidljive samo do polovine ili do 2/3 tela gledajuci od podrepnog peraja.Preko glave postoje 2-3 pruge.Pruge po telu mogu biti oivicene plavom bojom,narocito kod muzjaka.Pruga na kraju tela prema repu je skoro uvek vidljiva.

Kod ove vrste su i muzjak i zenka veoma lepo obojeni.Predeo iza i iznad skrznih poklopaca je obojen crvenom bojom koju riba pocinje da dobija na nekih 5-7 cm.Dominantne jedinke prve pocinju sa bojenjem.Polovi se osim po genitalnoj papili mogu razlikovati i po sarama na glavi ispod ociju do usta.Prosto kao i kod ostalih Herosa,muzjak ih ima,zenka ne.

Narastu do nekih 20 cm


Minimalna velicina akvarijuma bi trebala da bude nekih 200 litara po paru.Naravno da ce se u vecem prostoru osecati bolje.Uredjenje je klasicno kao i za ostale juznoamericke americke ciklide;podloga kvarcni pesak,poneki kamen(izbegavajte sigu sa juznoamerickim ciklidima ukoliko se odlucite da imate vodu male ili umerene tvrdoce),panjevi,granje,lisce po zelji...

Kod mojih Rotkeilova se pokazalo da tvrdoca vode nije presudna za mrest.Iako su ribe mekih i srednje tvrdih voda,mrestili su se i na 22 gH.Naravno,da bi riba imala dobar kolorit,bila zdrava i imala dugacak zivotni vek,pozeljno je obezbediti parametre koje ima u prirodi.Znaci gH na nekih 8-14 ,pH oko 6,5

Svi Herosi,pa tako i Rotkeilovi su pretezno herbavori.Veci deo njihove ishrane treba da bude bilkjnog porekla,pa zato bilje u akvarijumu sa njima tesko ili nikako neopstaje.Od biljne hrane,preporucio bih spirulinu usvim oblicima,kuvanu blitvu i spanac,pa cak i one mekane alge koje se kace po poklopcu.naravno uz moguce dodatke skoro sve zive ili zive smrznute hrane.Ne hrana poreklom od toplokrvnih zivotinja


Rotkeilovi su uglavnom mirni ciklidi koji se bez problema mogu kombinovati sa ostalim juznoamerickim ciklidima i tetrama.Naravno,prilikom mresta se to menja i kao i svi ostali ciklidi,postaju zastitnicki nastrojeni.Agresiju najvise ispoljavaju tada na pripadnicima sopstvene vrste.

Udvaranje moze nekada trajati i po nekoliko dana.Muzjak i zenka obailaze jedno oko drugog,ponekada se dogodi i hvatanje ustima (u stranoj literaturi jaw lock) pa tako odmeravaju snage.Boja im se menja,takoreci,pojacava;telo potamni,a peraja dobiju jos crveniju boju nego inace.Sam mrest se odvija na ravnoj podlozi,panju ili kamenu.Kod mene se trenutno mrest desio samo u zajednickom akvarijumu,tako da pored Crenicichla i temporalisa nista od mladji nije moglo da prezivi.Inace u literaturi se nalaze podaci da se mladunci izvale iz ikre za nekih 3-4 dana i od prilike za isto toliko i proplivaju.


Ukoliko zelite da oformite akvarijum sa juznoamerickim ciklidima,preporucio bih ovu vrstu za pocetak.relativno mirni i predivnog kolorita,ova vrsta bi trebalo da vam postane jedan od favorita

Cryptoheros nigrofasciatus (G�nther, 1867)

Posted by Milan on October 23, 2010 at 5:11 PM Comments comments (0)

Cryptoheros nigrofasciatus (Günther, 1867)

 

    * Heros spilurus Günther, 1862

    * Heros nigrofasciatus Günther, 1867

    * Cichlosoma (Archocentrus) septemfasciatum Regan, 1908

    * Neetroplus panamensis Meek &Hildebrand, 1913

    * Cichlasoma cutteri Fowler, 1932

    * Cichlasoma sajica Bussing, 1974

    * Archocentrus nanoluteus Allgayer, 1994

    * Archocentrus myrnae Loiselle, 1997

    * Cryptoheros altoflavus Allgayer, 2001

    * Amatitlania kanna Schmitter-Soto, 2007

    * Cryptoheros chetumalensis Schmitter-Soto,2007

    * Amatitlania coatepeque Schmitter-Soto,2007

    * Amatitlania siquia Schmitter-Soto , 2007

 

Potencijalna vrsta:

 

    * sp. 'honduras red point'

 

Sinonim vrste :

Cichlasoma nigrofasciatum, 

Archocentrus nigrofasciatus,

Cryptoheros nigrofasciatus.


Etimologija:  nigofascioatus ; nigro- crna – ; fasciatus –lice.

 

 

Naseljava centralnu ameriku CA  tj. Atlansko i Tiho okeanski sliv država Gvatemala , Honduras, Hikaragva, Kostarika , Panama , Salvador.

Dosta je prijava da se ova vrsta proširila na ostale delove sveta koji imaju pogodnu temeraturu  i nače bitna za njihv razvoj ali ne i kvalitet vode jer su izuzetno izdržljive i prilagodljive u tom smeru. Uljezi su u Americi ( Floridi ), Aziji , Indoneziji kao I u Australiji.Skoro se saznalo da su pronađeni u toplom potoku Austrije kako i nekoliko vrsta ancistrucsa i Poecilia.


Razlika među polovima se promećuje već od nekoliko nedelja  tj.već na 2 cm, ženka dobija crvene ili naradžaste tačkice po stomaku koje se kod nekih primetaka protežu od glave (iza škržnih poklopaca) do repnog peraja.

Leđno i grudno peraja može imati takođe pigmentaciju crvene ili narandžase boje i to samo kod ženke. Mužijaci su veći, robusnijeg izgleda sa maksimalnom veličinom da 15 cm. Dominatne primerke  krasi masna grba na čelu  koja se povećava sa vremonom i sa zrelošću muzijaka. Parovi – jedinke su privržene jadna drugoj ako žive u mresnom  akvarijumu, retki su slučajevi da mužijak brutalno napadne ženku i  ubije. Par će se truditi da odgaja  mlade leglo za leglom bez nekog problema. Jedini problem kod ubrzanog i konstantnog mresta je da se ženka mnogo troši i ostaje mala i mnogo sitnija od mužijaka. Takav slučaj se može izbeći ako se ženka s vremena na vreme sklanja ili zamenjuje sa drugom kako bi nadoknadila izgubljnu energiju i nastavila sa rastom.


Izgled akvarijuma.


Ne bih preporučio da se ženka ostavlja totalno bez mužijaka jer sam primeto da kraće žive. Nekoliko puta sam imao priiku da vidim da se ženke uparuju sa drugim ženkama unedostatku mužijaka gde se ponovo javlja problem ubrzane “ reprodukcije“ i ubrzanog starenja.

Iniciator uparivanja je ženka u najvećem broju slučajeva. Svojim repom maše ispred glave mužijaka i ritualno odlazi naglim plivanjem do „mesta“ mresta. Mesto mresta može da se odabira i nekoliko dana što je propraćeno čišćenjem površine(kamena, drveta, stakla, list trave..) Inače su podjednako zastupljene oblasti mresta u smislu otvorenih i zatvorenih mrestova.

Otvoreni mrestovi su mesta naslobodnom i otvorenom mestu gde je teže održati i sačuvati ikru. Dok zatvoreni mrestovi se nalaze u zatvorenim i skrivenim mestima , kao što su mesta između kamenja, stenja, panjeva ili ćupovi, saksije.


You need Adobe Flash Player to view this content.


Mrest na otvoreno.


Primetio sam da mužijak posebno pobesni ako ga ženka udari glavom u glavu, u sledećem trenu mužijak zna da se okrene i da napadne bilo koju ribu u akvarijum i ako ona nije imala nameru da priđe njihovoj branjenoj teritoriji. Svadbena igra je jedan čin koji ne bi trebalo propuštati i ako ste više puta gledali isti. Veoma lep i spektakularan  trenutak je kad ženka imitira hranjenje malaca u smislu energičnog dizanja peska grudnim perajima u cilju podizanja hranjivih materija i beskučmenjaka u prirodi. I ako se toliko dugo i uspešno mreste u akvarijumima nisu izgubili tu osobinu ako su već u nedostatku hranjivih matrija koje se nalaze u mulju.

Posle par dana ženka je izabrala mesto i počnju (par) da temeljno čiste površinu.Najčešće se mrest dešava u večernjim satima ali to nije pravilo.

Mrestovi znaju biti veliki do 500 jaja kao i mali i neuspašni ako je par mlad. Jaja  prečnika 1.5 mm u prvih 24 sata izgldajuprozirno kao da nema ničega u njima. Kako prolazi vreme jaja postaju tamnija i tamnija da bi se posle inkubacije malci izvanjivali po redosledu  kako su i polagana jaja. Ta tamnija bojadolazi od njihovih organa i delimične pigmetacije.


Slika ikre


 Inkubacija traje oko 72 sata na 25 C ili 48sati na 28-29 C. Par smešta malce u posebno spremljenu rupu ispod nekog kamena ili panja koji služi kao zaklon i neprestano u smenama ventiliraju  vodu kako bi mladi imali dovoljno kiseonika .S vremena na vreme par ih promeša  ili premesti  u drugu rupu kako bi malci dobijali ravnomerno svežu vodu. Briga malcima ne prekida se ni tokom noći  jer im preti opasnost od drugih riba.



Izvaljeni malci


Malci počinju sa prvim plivanjem sa oko 7 dana života, roditelji ih uporno vraćaju namesto zaklona. Ako se neka jedinka izdvoji i odpliva u nebranjeni prostor  neko od roditelja brzo reaguje i vraća istuna bezbednu tetritoriju. Nakon 10 dana malci potpuno proplivaju  i tada je roditeljima nemoguće da ihkontrolišu, tada počinje vreme terora ostalih riba u akvarijum. Lakše je držati ostale ribe na odstojanju nego same malce.

Primetio sam da malci prate tamnije mrlje i tu se više zadržavaju. Mislim da slabo videdo nekih 15 dana života kada već dobijaju veoma  jake i izvežbane reflakse  plivanja. Plivaju u nekoj vrsti jata ima se osećaj da  sada već sami znaju da su tako sigurniji. Malci plivaju bliže podlozi dok roditelji plivaju iznad njih. Na veći znak opasnosti  (najčešće ženka) koristi govor tela za siglaliziranje malcima da je vreme da se sakriju ili primire na pesku ako se nalaze na otvorenoj površini.  Ženka je preokupirana podizanjem podloge energičnim pokretima grudnih peraja. Jako je čudno da se malci guraju ispodteka ženke i pažljivo biraju ostatke hrane od peska.

Malci brzo rastu ako su sa roditeljima i ubrzo počnu sami da se staraju o sebi. Nakon par nedelja malci su potpuno osamostaljeni. Ima primera da su se malci umresnim akvarijumima mrestili između sebe. Ova osobina govori o njihovojizdržljivosti a pre svega prilagodljivosti.

Svako kose upusti u držanje ove prelepe vrste neće zažaliti samo pod jednim uslovom ,mora biti lud za ciklidastijom.

 

Mikrogeophagus altispinosus (Haseman,1911)

Posted by Nikola on July 20, 2010 at 5:42 AM Comments comments (0)

Mikrogeophagus altispinosus,spada  u patuljaste juznoamericke ciklide.


Nastanjuje Boliviju (Rio Mamore) i par reka Brazila.


Naraste do 8 cm

Po obliku tela,potseca na krupnije rodjake,geophaguse.Osnovna boja je siva.Na sredini tela,sa obe strane,se nalazi jedna a ponekada i dve crne mrlje.Peraja su oivicena ruzicastom bojom.Deo trbuha prema skrgama je obojen crveno-ruzicasto-zutom bojom,koja kod muzjaka moze da bude izrazenija.Prvih nekoliko zbica ledjnog peraja su vece od ostalih i obojene crnom bojom.


Odgovara im temperatura od 25-29 C. pH 6,0-7,3 Meka voda,ili cak umerene tvrdoce 15 dH


Ovo je uglavnom miran ciklid koga ne treba mesati sa krupnijim i agresivnijim ciklidima,narocito ne sa centraloamerickim.Sa njima mozemo cuvati i razne tetre,pa cak i one sitnije poput neonki.Neki parovi ih cak i nediraju prilikom mresta.


Muzjak i zenka izgledaju manje vise isto.Najbolje ih je razlikovati po genitalnoj papili,koja je kod muzjaka duza i spicasta,a kod zenke siroka i kraca.Neke altispinose bukvalno uvek imaju izbacenu genitalnu papilu.

Mreste se na cvrstom materijalu ili cak na podlozi.3-4 dana je potrebno da se mladunci izvedu iz ikre, i 4-5 da preoplivaju.Za to vreme ce ih roditelji premestati.Zanimljivo je bilo posmatrati slucaj kada su roditelji pokazali ponasanje kao ciklidi ustonose.Jednom prilikom sam posmatrao izbliza dok su imali mlade i videvsi da nemogu da me oteraju,pokupili su svoje mlade u usta i nastavili da me napadaju.Kada sam se sklonio,pustili su mlade napolje.


Mladunci je najbolje da prva hrana bude artemija,infuzorija ili cak mrvljena suva hrana.

Geophagus brasiliensis (Quoy& Gaimard, 1824)

Posted by Milan on April 26, 2010 at 1:09 PM Comments comments (0)

Geophagus brasiliensis (Quoy& Gaimard, 1824)

 

    *  Sparus surinamensis Bloch, 1791

    * Chromis brasiliensis Quoy & Gaimard, 1824

    * Geophagus  altifrons Heckel, 1840

    * Geophagus megasema Heckel, 1840

    * Chromys proxima Castelnau, 1855

    * Chromys obscura Castelnau, 1855

    * Geophagus (Satanoperca) crassilabris Steindachner, 1876

    * Geophagus camopiensis Pellegrin, 1903

    * Geophagus steindachneri Eigenmann & Hildebrand, 1910

    * Geophagus brasiliensis iporangensis Haseman, 1911

    * Geophagus brasiliensis itapicuruensis Haseman, 1911

    * Geophagus pellegrini Regan, 1912

    * Geophagus harreri Gosse, 1976

    * Geophagus brachybranchus Kullander & Nijssen, 1989

    * Geophagus brokopondo Kullander & Nijssen, 1989

    * Geophagus argyrostictus Kullander, 1991

    * Geophagus taeniopareius Kullander & Royero, 1992

    * Geophagus grammepareius Kullander & Royero, 1992

    * Geophagus abalios López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus winemilleri López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus dicrozoster López-Fernández & Taphorn, 2004

    * Geophagus parnaibae Staeck & Schindler, 2006

    * Geophagus gottwaldi Schindler & Staeck, 2006

 

Potencijalne vrste :


    * sp. 'altamira'

    * sp. 'areoes'

    * sp. 'pindare'

    * sp. 'red headtapajos'

    * sp. 'rio saofrancisco'


Grupa:


    * Surinamensis(López-Fernandez, Hernán & D.C. Taphorn, 2004)

      abalios ,parnaibae,surinamensis .


Sinonimi :


 Sparus nhoquundaLacepède , 1802, with type locality at . determiner: Reis, R. E., S. O.Kull&er & C. J. Ferraris, Jr., 2003 .

Chromys unimaculata Castelnau , 1855, with type localityat Near Rio de Janeiro, Brazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976 .

Acara gymnopoma Günther, 1862, with type locality atBrazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976 .

Geophagus brasiliensis Kner, 1865, with type locality atRio de Janeiro, Brazil. determiner: Kull&er S. O., 2003.

 Acara minuta Hensel, 1870, with type locality at Pool in Porto Alegre, Rio Grande do Sul State,southern Brazil. determiner: Gosse, J.-P. 1976

 

Geophagus brasiliensis ciklid Južno Američkog kontinenta.Nastanjuje vode Brazila i Urugvaja koje su blago kisele sa pH 6.0-7.0 i temeraturom oko 25 C.

U svetu je veoma popularna i neretko se nalazi po radnjama u okruženju. Kod nas u Srbiji nije tako čest slučaj da se naletiti na ovog lepog, teritorijalnog ciklida. Za uzgoj nije preterano zahtevan. Najbolje se oseća u blago kiselim sredinama i srednje tvrdoj vodi.


Raste do 30 cm što je odlika mužijaka i 20 cm ženke.

Mužijak ima robusno telo sa izduženim prerajima  koja se završavaju sa špicom. Osnovna boja tela kod oba pola je okre sa zlatno žutim prelivom. Na krljustima se vremenom pojavljuju plavičasto prelivikoji se sa zrelošću pojačavaju i zbog te osobine u nekim tekstovima možete naćinaziv “ Pearl Eartheater“.  Njegova veličina je zaista upečatljiva kad pliva u tandemu sa ženkom. Vremenom dobija jače čelo koje se naglo uzdiže do leđnog pereja.


Svoju teritorijalnost pokazuju u veoma ranom periodu od oko 2-3 cm. Jedinke zauzimaju mesto i agresivno ga čuvaju i pokušavaju da ga zadrže srčanom borbom. Neretko sam prisustvovao  bespoštednoj borbi dve jedike na kojima se i ne vidi polna razlika. Dok su mlade jedinke se ne prepoznaju po polovima te sam došao do zaključka da mužijak ne mora biti jači od ženke. Ovo sam shvatio redovnim odvajanjem i praćenjem odeređenih riba koje su po meni i mom ukusu kvalitetne i koje je vredelo čuvati za dalje. Kasnije se pokazalo da medju najvećim agresivcima ima i ženki.

Izgled ženke se prepoznaje sa oko 7 cm gde je njena boja malo tamnija i na neki delovima jačeg inteziteta, preraja su kraća i nemaju okomit špicasti završetak. Po meni najveća razlika je tamna linija koja se proteže vertikalno preko oka sa obe strane glave / simertrično. Peraja su joj brao/crvene boja sa plavo zelenom perlama koje prekrivaju cela peraja. Preko tela u nekoliko grupa se perle pojavljiju sa specifičnom tačkom na sredini tela koja se pojavljuje kod većine ciklida.

Najbolje se osecaju u akvarujmu minimum 120 cm dužine i najmanje 200 L po mresnom paru kojiima dovoljno mesta za skrivanje za šta može da posluže panjevi, grane i kamenje ispod kog se nalazi korenje biljaka kako ih ne bi iskopali prilikom njihovog redovnog prekopavanja podloge. Zatevaju redovnu izmenu vode do 30 % nedeljno sa dobrom filtracijom.

You need Adobe Flash Player to view this content.



Mrest je veoma lep prizor kao i kod ostalih ciklida.Danima pred isti par pliva u tabdemu gde se mužijak i ženka pokazuju i šepure u plesu. Tokom plesa odabiraju pogodno mesto, najčešce je to neki zaklonjen deo akvarijuma , podnožje kamena šuplina panja ili grane. Pažljivo ga čiste i posmatraju. Agresivno teraju uljeze koji pokušavaju da priđu odabranoj  teritoriji. Nakon nekoliko dana kod ženke se pojavljuje uvećanje stomaka i ispuštanje papile u obliki zadebljane cevčice. Kod mužijaka genitalna papila je manja i zakrivljena u nazad prema repu. Ženka počinje sa polaganjema ikre po podloži u navratima i po grupama , nakon njenog prolaza mužijak prolazi preko iste grupe jaja i polaže mleč preko njih. Mrest može trajati i do nekoliko sati,veoma su agresivani u čuvanju ikre ,te ih ostali stanovnici akvarijuma "ometaju" i ako nisu u nekoj neposterdnoj blizini.

Briga za buduće potomstvo je podeljena i par jednako učestvuje u ventiliranju ikre. Malci se posle par dana izvale i ostaju bespomoćni još nekoliko dana dok ne počnu samostalno da se podižu i plivaju u grupi. Prva hrana mlađi su račići tek izležene artemije , dosta brzo rastu u tom ranom periodu života gde na oko 1.5 cm uspore i tada sporije napreduju.Kasnije prihvataju sve oblike i sve vrste hrane jer su po prirodi omnivire. U prirodi se hrane raznim insektima ,puževima i algama.

Reference :

www.cichlidae.com i lično iskustvo.

 


Laetacara dorsigera (Heckel,1840)

Posted by Milan on April 5, 2010 at 5:21 AM Comments comments (0)

 

Laetacara dorsigera (Heckel,1840)

 

Rod Laetacara:


    * Acara dorsiger Heckel, 1840


    *Acara flavilabris Cope, 1871


    * Acara thayeri Steindachner, 1875


    * Acara curviceps Ahl, 1923


    * Laetacara fulvipinnis Staeck &Schindler, 2007

 

Naučnone opisana u potpunosti.

 

    * sp. 'buckelkopf'

 

Sinonimi:

 

Acara dorsigera,


Aequidens dorsigera,


Aequidens dorsigerus,


Parvacara dorsigera.

 


Nastanjuje Južnu Ameriku basene Paragvajskih reka , može se naću u blizini Venacuelanskih gradova Villa Maria i Puerto Suarez i Corumbá u Brazilu.

Raste do 8 cm, telo joj je ovalnog oblika sa malom glavom. Čelo se okomito spušta do mali usta. Oči su joj krupne što ukazuje da se krije u zatamljenim mestima  sa puno zaklona. Osnovna boja joj je maslinasto zelena sa prelivima žute boje koje se menjaju od raspoloženje ribe. Preko tela  joj se pruža tamna linije koja počinje od oka preko škržnih poklopaca sve do polovine tela. U zavisnostiod raspoloženja i polne zrelosti kod riba se pojavljuju tamne vertikalne linije koje povezuju leđno i analno pereje. U tom periodu javljaju se nijanse crvene do tamno ljubičaste oblasti ispod gornje usne zahvatajuci donju usnu, šrkzne poklpce i trbuh.


Kod mužijaka se prostire sve do repnog peraja. Razlika između polova je očigledna u odnosu inteziteta crvene boje i poktivenosti tela istom do pojave izduženih leđnih i analnih peraja.

Po naravi su poznate kao mirne ribe koje ne pokazuju agresivnost prema drugim riba. Tolerantni su na biljke te se preporučuje da njihovo okruženje obiluje biljem .

Tolerantne su na kvalitet vode i najbolju kondiciju postižu pri tvrdoći vode  6-20 ° DGH , pH 6,0-7,5, temperarura vode  23-30 ° C (uvreme mresta  od 25-28° C ).

You need Adobe Flash Player to view this content.



Mresni akvarijum veličine od 50 L sa dosta mesta za sakrivanje i prostora sa slobodnom površinom u jednom kraju akvarijuma.  Jedinke su polno zrele sa 4 meseca života.

You need Adobe Flash Player to view this content.


Par odabira mesto koje je podobno za skrivanje tek izleženih maladunaca i kopa rupu. Posle isvesnog vremena ženka polaže do 200 jaja na neki čvrst predmet (kamen,grana, staklo). Jaja su veoma mala i dobro prikrivena od posmatrača ali i potencialnog uljeza. Pri čuvanju budućeg potomstva roditelji podjednako dele obaveze. U narednih 72 h redovno će se smenjivati pri ventilaciju vode iznad jaja. Nakon tog vremena malci se izvaljuju, i roditelji ih prebacuju u predhodno pripremljenu rupu. Malci su ne retko totalno neprimetni zbog svoje veličinei mimikrije koja se poklapa sa peščanom podlogom . Hranjenje malaca može biti problem prvih dana, potrebno je davati infuzoriju i nakon  10 – ak dana od proplivavanja može se preći na artemia nauplii račiće. Posle tri nedelje života malci prelaze na suvu hranu ipočinju sa ubrzanim rastom. Brigu o malcima u posebnom akvarijumu roditeljivrše i do trćeg meseca života.

 

Nannacara anomala Regan, 1905

Posted by Milan on March 30, 2010 at 3:49 AM Comments comments (0)

Nannacara anomala Regan, 1905


Rod Nannacara:


    * anomala Regan, 1905


    * taenia Regan, 1912


    * aureocephalus Allgayer, 1983


    * quadrispinae Staeck & Schindler, 2004

 

Nannacara anomala nastanjuje Južnu Ameriku vode Gvajane i Surinama. Prvi put je naučno ispitana od strane Čarsla Regana 1905 godune   "Arevision of the fishes of the South-American cichlid genera Acara, Nannacara,Acaropsis, and Astronotus"; Annals and Magazine of Natural History; (Ser.7) pp. 329-347.

Mužijak



Razlikovanje polova kod jedinki je lako već posle nekoliko nedalja života. Mužijaci se izdvajaju od ženki sa oblikom peraja i bojom tela koja se već razlikuje od 3cm. Osnovna boja kod mužijaka oker sa većim oblastima zelene koja se preliva uplavu.


Veličina odraslog mužijaka je maksimalno 8 cm dok kod ženke je 4 cm. Boja ženke se zadržava kao i kod mlađi. Osnovna boja je oker sa dve poprečne pruge jasno izražene koje su u doba mresta izrazito pojačavaju i naglašavaju kao i nekoliko mrlja koje predstavljaju izuzetnu mimikriju u okruženju koje treba da obiluje biljem i korenjem .


You need Adobe Flash Player to view this content.



Veličina akvarijuma, 50-80L  sa puno biljaka kojeo brazuju zone sa skrivenim površinama gde će se ženke zakloniti od prekomernog pogleda mužijaka. Paradoksalno je da se mužijaci odvajaju od ženki posle mresta jer su ženke izrazito agresivne i teže da proteruju i čupaju mužijaka do smrti. Retki su slučajevi da roditelji zajedno vode mlade.


Karakteristikevode :


Tvdroća            5-20°dGH,


Kiselost             рН 6-7,5,


Temteratura    22-28°С.


Ženka odabira mesto na kojem će položiti ikru  na neki čvrst predmet koji je zaklonjen od pogleda uljeza. Posle nekoliko sati mrest se završava i ženka preuzima požrtvovanu brigu o budućem potomstvu. Inkubacija ikre traje 2-3 dana na 27 °С kada se izvaljuju malci koji mašu repićima i signaliziraju da su oživeli, u tom periodu ženka postaje izrazito agresivna prema svakom stanovniku akvarijuma. Malci slobodno plivaju posle 7dana od mresta  kada istražuju okolinu plivanjem u jatu.

Ženka pliva iznad malaca u odsečnim potezima tela koje ponekad signalizira opasnost, tada se malci munjevito pripijaiu uz tlo dok ne dobiju znak da nastave sa plivanjem. Prva hrana podmlatka je ihfuzorija koja se daje nekoliko dana dok ne budu stasali za tek izvaljene larve artemia nauplii.

You need Adobe Flash Player to view this content.


Oko dvadesetak dana osnovna hrana je artemija , posle tog perioda podmladak pokazuje interesovanje za usitnjenom suvom hranom ,samim tim briga za potomstvom polako prstaje .

 


Rss_feed